Poslovne vijesti - Srbija

Srbija uskoro u sistemu plaćanja u evrima – SEPA

„Mi smo sa naše strane odradili sve što je u ovoj fazi bilo neophodno za priključenje. Sada čekamo Evropsku komisiju da nam dostavi mišljenje, nakon čega će sam proces formalnog podnošenja aplikacije i priključivanja biti u vrlo kratkom roku”, rekao je on za Tanjug.

Petrović je naveo i da su spremnost Srbije za ulazak u SEPA sistem potvrdili i eksperti Svetske banke koji godinama unazad našu zemlju ističu kao zemlju regiona sa najrazvijenijim platnim sistemom, a i pre nekoliko meseci su dali mišljenje da je naš nacrt aplikacije najdetaljniji i najkompletniji koji su do tada imali prilike da vide. „NBS u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na usklađivanju se standardima EU tako da su naši propisi u okviru oblasti platnih usluga, bankarskog poslovanja, kao i sprečavanja pranja novca u potpornosti usklađeni sa relevantnim propisima EU koji su uslov za SEPA sistem”, kazao je Petrović i dodao da je sve to dostavljeno EK i Evropskom platnom savetu na mišljenje.

Kako je rekao, Srbija je radila i na tome da se mišljenje za pristup ovom sistemu dobije ranije, međutim u EK zbog nedostatka kapaciteta nisu bili u mogućnosti da ubrzaju sam proces davanja mišljenja, jer je skoro istovremeno podneto nekoliko aplikacija za priključenje.

„Mi smo još i dodatno imali zahtev od EK, a koji nije postao u slučaju drugih ekonomija regiona, da uz nacrt aplikacije dostavimo i usvojene tekstove propisa od strane parlamenta Srbije i NBS, što je sam moment podnošenja aplikacije odložilo za neko vreme”, objasnio je Petrović.

Ističe i da se u međuvremenu ne gubi vreme i da se na našu inicijativu, a u saradnji sa Evropskom centralnom bankom (ECB) radi na tehničkom povezivanju sistema za instant plaćanja Srbije sa sistemom za instant plaćanje ECB, a sa ciljem da se građanima i privredi kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom obezbedi isti nivo servisa koji postoji u domaćem platnom pometu već šest godina od kada je uveden sistem za instant plaćanja NBS. „Povezivanjem ova dva sistema, rokovi za realizaciju međunarodnog plaćanja će se skratiti i biće nekoliko sekundi, a ne kao što je to danas slučaj gde se transfer sredstava obavlja u roku najkasnije istog ili narednog poslovnog dana u zavisnosti kada je korisnik doneo platni nalog u banku”, rekao je Petrović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, poenta i cilj celog ovog procesa je da građani dobiju bolji servis nego što je trenutno slučaj u bankama.

Petrović je naveo i da su se sistemu SEPA do sada priključile Albanija i Crna Gora, dok su ostale ekonomije regiona u nekoj fazi pristupanja. Međutim, kako naglašava, formalno priključenje neke zemlje SEPA sistemu je samo prva faza, nakon koje sledi druga koja je značajno izazovnija u tehničkom smislu i koja podrazumeva priključenje pojedinačnih banaka u evropski platni sistem putem kojih će se realizovati SEPA plaćanje.

„Crna Gora koja je prošle nedelje pristupila SEPA području, uradila je tu prvu fazu, ali prema informacijama koje su javno objavljene, banke u toj zemlji neće moći da podnose zahteve za priključenje u SEPA pre aprila naredne godine, dok će sama realizacija plaćanja biti moguća tek od oktobra 2025. naravno uz uslov da i same banke obezbede te tehničke pripreme u svojim informacionim i sistemima”, objasnio je Petrović.

Petrović je naveo i da veruje da će nakon pristupanja Srbije SEPA području ova druga faza za naše banke biti značajno kraća, zbog kako objašnjava učešća u sistemu za instant plaćanje NBS.

„Banke u Srbiji su već u velikoj meri u tehničkom smislu spremne za primenu SEPA standarda i da koriste formate poruka koje se koriste u okviru tog područja”, rekao je on.

Kako je naglasio, namera centralne banke Srbije je da sistem za instant plaćanje NBS direktno poveže sa sistemom za instant plaćanje ECB, a ne da se svaka banka pojedinačno priključuje u taj sistem, što će troškovi, tehničkog prilagođavanja banaka u Srbiji dodatno sniziti, a što je ujedno i uslov da provizije za korisnike, građane i privredu budu niže.

„Mi vodimo računa o tome da ceo proces priključenja ne prouzrokuje ogromne troškove za banke, pa da onda ne dobijemo efekte kroz smanjenje provizija za građana i privrede. Znači gledamo u svakom momentu da ti troškovi prilagođavanja budu što niži da bi banke mogle da ponude i niže provizije za krajnje korisnike”, kazao je Petrović.

Prema njegovim rečima, niže provizije zbog efikasnijeg procesa realizacije plaćanja očekuju građane kod slanja novca u inostranstvo ili kad primaju novac po osnovu doznaka od svojih rođaka iz dijaspore, dok privredu očekuju niži troškovi kod obavljanja poslova sa svojim inopartnerima, kupcima i dobavljačima.

„Prema nekim analizama koje je sprovela Svetska banka u prethodnom periodu, naša mikro, mala i srednja preduzeća plaćaju gotovo šest puta veće provizije nego njihovi pandani unutar EU. Njihova procena u toj analizi je bila i da ukoliko se troškovi doznaka snize za tri procenta, da će se ostvariti uštede od blizu pola milijarde evra, što nije zanemarljivo. To govorimo za region Zapadnog Balkana”, zaključio je Petrović.